[ Generalna
]
15 April, 2013 21:49
E DA MI SAMO JOS TAJ RADIJON
Jedna od mojih prababa, jer logicno imao sam ih 4, je bila najmladje dete i ujedno jedina kci u svojoj porodici.Rodjena je kao posmrce 1916-e godine, sto znaci posle smrti tacnije pogibije svog oca pri povlacenju srpske vojske preko Albanije. Medjutim sada necu govoriti ni o njoj , ni o njenom ocu, vec o njenoj majki, zeni vrednoj svake hvale, takve se danas ne radjau.Kada je ostala udovica sa petoro dece, zivela je u zadruznom domacinstvu sa tri devera i njihovim porodicama. Ne samo da se izborila za svoj deo zemlje, jer su tada pljacke udovica bile svakodnevnica, nego je i svim sinovima otvorila u gradu gućane, a najstarijem kafanu. Naravno njena kci ljubimica je zavrsila fakultet, matematiku, diplomirala je kod cuvenog profesora Karamate, udala se za mog pradedu ...
E kod najstarijeg brata moje prababe u kafani je izmedju dva rata konobarisao neki Stanoje, sirotan bez igde ikoga i icega, ali sa slobodom mišljenja, jos pre rata se muvao sa socijalistima, pa na kraju komunistima. Kada je odlazio na selo brat moje prababe je i njega cesto vodio kod svoje majke. Sto bi reko nas narod : ko o cemu baba o ustipcima, tako i Stanoje stalno o jednakosti i raju koji ce doneti komunizam, naravno nit ga je ko slusao a jos manje uzimao za ozbiljno. Medjutim moja cukunbaba po materinskoj slabosti ga je slusala u njegovim monolozima, a on joj je govorio: Eto ti tetka Polka, celog veka radis i mucis se, a i sad u starosti opet radis puna stala stoke, a ti sama. Ali kad moji dodju na vlast ti ima samo da sedis, prekrstis nogu preko nogi i pustis radio.
Dodje 41-a, pa i 45-a, i dodjose Stanojevi na vlast, a on jadan propao negde u ratu ni grob mu se ne zna, al cula baba Polka da je stradao. Naravno on Bogu hvala ne doceka da njegovi doju na vlast, al polka doceka. Sada necu podrobno iznositi hronoloski red kojim su je "oslobodioci" pljackali, i sve joj oduzimali, nego cu vam ispricati sledecu skoro anegdotu. Poslednje od stoke sto joj je ostalo bila je krava sa muskim teletom. Kada je na pocetku avlije ugledala drugove da idu ka kuci, ona istrča i odveza tele i na mala vrata za izbacivanje djubreta ga izagna iz stale u potok, ali stigose i drzgovi u stalu i uzese zadnju kravu. Dok je stajala ojadjena pred stalom i gledala kako joj odvode kravu Polka po navici brisuci ruke o crnu, slingovanu po krajevima, kecelju od atlasa rece: E mojveseli Stanoje, lepo ti rece kad tvoji dodju na vlast nista necu da imam da radim, jos da mi je samo taj tvoj radion, pa da prekrstim noge. Veseli- taj epitet se nekada u Sumadiji pripisivao uz imena pokojnik. Radijon- radio aparat, prilagodjen termin potrebama moje cukunbabe.
[ Generalna
]
15 April, 2013 09:12
Fašistička kurva 42,44,46
Ovo gradacija je izum beogradskih gospodja iz prve polovine XX veka, naravno nastala usled realnih životnih okolnosti za vreme i neposredno posle II svetskog rata. Idemo mi tako ulicom, mi se odnosi na mene i moju baku, tačnije ona ide i vuče mene dok ližem sladoled, i dok prolazimo našom ulicom samo čuješ kako cedi kroz zube za novo pridošle studentkinje, raspuštenicu Maru kasirku, treću po redu ženu advokata Mikića, i ostalu žensku čeljad, gore pomenute brojke. Te brojke su u stvari godine XX veka : 1942, 1944, 1946. One opisuju tačno stanje u kome su se nalazile “družbenice” vojnika trećeg rajha u pomenutim godinama. Tako bi -ko fašistička kurva 1942- odgovaralo ponašanju razuzdanih studentkinja iz provincije koje divljaju po Beogradu sa duplo starijim muskarcima, današnjim rečnikom sponzoruše, ukratko obasute svim materijalnim ugodnostima, digle nos do neba nikog ne vide, jer misle da će tako večno. 1944-e godine već dolazi polako do prizemljivanja, e to je treća žena advokta Mikića, i ona je do skoro bila ona iz 42-e, al sad se priča da i on ima neku studentkinju iz Birčaninove, te se gospodja polako otrežnjuje i shvata da je i ona jedna u nizu. To njeno otrežnjenje se manifestuje na sledeći način, počinje da se javlja komšiluku, pa i nama iako je mene to tada smaralo jer sam morao na kratko da prestanem da ližem sladoled ili usisavam kokice. Tako fašistička kurva 44-e već polako sakuplja rezerve u prijeteljima, ali i kradom od dilbera koji polako odmiče, i novac i druga materjalna dobra, jer ko zna šta će biti sutra. I tako evo nas u Pekabeti na uglu ulice, a tu za kasom Mara, polućelava baba ofarbana Kanom, sa iscrtanim obrvama, nafraćkana, sve u svemu : Srećna Nova 1946! E to ti je slika fašističke kurve iz 46-e, ofucana, odrpana, odbačena, na dnu društvene lestvice, naravno ostavljena sama jedva krpi kraj s krajem. Bila Mara lepa nekad kad je kao devojka došla u kuću kod Dr Lazića da begendisuje, pa rasturi taj brak, al posle Mare dodje u kuću kod nje da služi Anica, pa ona posta Gospodja Lazić, srećom Mara prigrabi na svoje ime od Lazića vikendicu u Grockoj, i eto ti danas naša polućelava Mara za kasom, a posle druge smene alkoholiše se sa lokalnim alkosima kod česme preko puta Bajlonka.
[ Generalna
]
10 April, 2013 19:28
Jedna anegdota iz života moje prabake, nepartizanke
Sledeći tekst me je pobudio da svima ispričam jednu anegdotu iz života moje prabake http://www.facebook.com/jbte.majice/posts/436697103079386. Kao što rekoh u naslovu- nepartizanke. Ona ne samo da nje bila član AFŽ-a, većje i bila lišena gradjanskih prava i par godina je odležala po raznim zatvorima.Naravno ne zbog svoje, već pradedine "krivice" naravno, koga su odmah u aprilu 45-e ubili, ali neko je morao i u zatvor, da se pravda zadovolji. Čak je imala i tu čast da je dva puta lično bila premlaćena od strane druga Krcuna, nije to mala stvar za ono vreme, mnoga beogradska žensa čeljad bi dala sve da ih Krcun dotakne rukom tih godina. Možda je on doduše bio sadista, pa moja prababa kao konzervativna mlada snajka tog vremena nije shvatila da su doduse vodili ljbav, u čemu je on izgleda jedini doživeo orgazam, a ona je ostala uskraćena. Elem, da se vratimo na anegdotu koju sam hteo da ispricam, koja se zbila istih godina kada i plazenje pomenute bake ulicama grada Beograda. Izašavši i jednog od zatvora, srećnom okolnošću poznavanja ruskog jezika, odmah je bila pozvana i po direktivi pocela da radi u nekom trgovačkom preduzeću, naravno vec nacionalizovanom. Pri jednom poslovnom sastanku sa nekim rusima, koji se zavrsio ruckom naravno, pocela su raznorazna kladjenja, ona je mirno cutala i na vrhuncu veceri, se kladila sa nekim rusom Vanjom da moze sama sebe da ujede za dupe. Vanja je rekao da ako to uradi, od njega ce dobiti astrahanski kaput, sto bi danas rekli bundu. Naravno prababa je imala obe veštačke vilice tzv. proteze, jer par zuba izgubila od milovanja druga Krcuna, a ostale po pomenutim zatvorima, te za damu koje drzi do sebe proteze su bile jedono rešenje estetskog problema nedostatka zuba. Izvadila ih iz usta i na još veće zaprepašćenje drugova komunista, njima simulirala ugriz na svojoj stražnjici. I da pitate se da li je dobila bundu. Naravno da jeste stigla je iz Kijeva kroz tri meseca i to sa okovratnikom od bele polarne lisice. Ipak su drugovi komunisti držali reč.
