Veika zena je bila moja prababa, odana svom vremenu i pravim neprolaznim vrednostima, sto bi danas pojedinci rekli konzervativna. Njena konzervativnost nije proizilazila iz primitivizma, zatucanosti ili neprosvecenosti, jer je jos pre rata diplomirala na PMF-u, francuski govorila bolje od srpskog, a klavir svirala do zadnjeg dana, iako skoro slepa, neizmerno bolje od moje profesorke gospodje Irine. E posto sam naveo iz cega nije proizasla ta njena "konzervativnost", da vam otkrijem izvoriste njenog konzervativizma, to je LJUBAV, najiskrenija majcinska ljubav, da dobro vidite ljubav. Poput kokosi uvek je nastojala da svi mi njena deca, makar duhom, uvek budemo oko nje, pod njenim krilima, kako je govorila zakriljeni, verovatno je ovu rec preuzela iz jedne od mnostva molitava kojima nas je ucila: Andjele cuvaru moj sveti zakruili... E jedan po njoj najveci problem za odrzanje jedinstva u kuci definitivno je bio TV. Pitate se kako, shodno tome da je jos pre rata kao studentkinja a i kasnije odvajala svaki dinar za odlazak u bioskop, svakog dana citala politiku, a o vodjenju abrova sa komsinkama ni da ne govorim, po svemu ovome bi TV njoj trebao da idealno legne. Ali nju je nervirao, toliko ga nije podnosila, da cak ni prasinu sa njega nije htela da brise. Govorila je: Bre od kad sam se rodila svi uvece sednemo za sto pa se ko ljudi ispricamo, a sad ko da niko sa nikim ne govori, svi sede oko "kutije" i bulje u nju. I bila je u pravu nekada su ljudi komunicirali u porodicama, danas ne samo da svi bulje u kutiju, nego svako ima svoju, kompjuter na srecu nije docekla, jer bi ga sigurno zalivala vodom dok ne pregori. I zaista, svi smo vise gledali u kutiju nego u nju, a bez nje nas danas ne bi bilo, ona je otisla u Carstvo nebesko, i vise je nema, dakako da nam nedostaje i daa bi je tek sad svasta ispitali sto nam nije stigla reci. Uostalom, kutiju uvek mozemo zameniti drugom, sto je i slucaj, a prababu ne , ona je unikat, zato obratite paznju ka prababi a ne kutiji, verujte mi korist je nesrazmerno veca.