Eh kad se setim samo tih zamagljenih likova koji su ziveli u nasoj ulici u mom najranijem detinjstvu. Likovi su izbledeli, tek da samo pojedinih mogu da se setim, ali prica o njma se odlicno secam, doduse jedan lik kao da sada gledam pred sobom, to je lik baba Mice, njega nikada necu zaboravii. Mica, zena pokojnog Mila pandura. Medjutim taj epitet joj bas i nije bio od velike hvale, jer je Mile medju prvima po "oslobodjenju" poceo da suruje sa onima iz sume, te su oni bili jedini kojima nista nije oduzeTo, pa tacnije nije ni imalo sta, ali definitino jedini u ulici koji nisu dobili zasticene potstanara, makar u letnjoj kuhinji. Ali konkretan razloG prezira je bilo njegovo kako se to tada govorilo oktucavanja, zbog kog su mnogi stradali, medju prvima moj pradeda. Cak je mile bio i nosilac spomenice i imao je boracki dodatak, iako dan u partizanskoj vojsci nije prvoveo, nego da se vratimo na Micu. Ona je definitivno jedina zena koju niko kroz muza nije posmatrao, niti je za njegova dela prezorao, ZASTO? E zato, jer je on njoj bio treci muz, zamislite zena koja se pre prvog svetskog rata tri puta udavala, zvuci sablasno. Doduse da Mile nije ostao u zivotu posle prve godine braka bez problema bi mogla da bude nazvana Crna udovica. Prvi put se udala na Spasodan iste godine kad imoja prababa, inace obe su tu i rodjene i odrasle i donele svoje kuce u miraz, za venčanju je imala belo libade od atlas svile, a moja prababa od teget somota, sile obe kod terzije Micica na starom Crvenom Karstu. I tako gradjanski utegnuta MIca od prvog muza kad bi isprosena dobi dijamantsku granu, iste u kompletu nausnice sa devet brilijanata i prsten za bares. Mladozenja na cetri meseca od vencanja umre od tuberkuloze, kasnije se otkrilo da su njegovi to znali pre vencanja, ali krlili ne bi li im za sinom bar ostalo unuce. Sam sto je prvom muzu sklopila godinu i skinula crninu, nije stigla ni da se uveze crnom maramom na sitne bele tackice, kakve su  dovice nosile bar jos koju godinupo smrti muza, a starije "vecno" tj. do smrti, njeni je udase opet. E za to vencanje je vec imala vencanicu od belog tafta sa ziponom i slepom, al ni godinu dana ne prodje, izbi opsta mobilizacija 1915, njen muz ode u rat, predje Albaniju, prezive Krf, al nastrada pi proboju solunskog fronta, Mica osta bez muza, al dobi penziju, te penzije su se tada zvale "valida"( od invalidnina), i za muzeve zasluge posthumno Obilicev Venac. E tu je kao bila malo duze u zalosti, jer vec tesko da je zbog sujeverja i mogla u neku kucu otici, a kod nje posle dva pokojnika tek niko se nije usudjivao doci. Ali eto ga tu Mile zandar, tad nije bio niko i nista, negde iz okoline Valjeva dosao u Beograd na limarski zanat,al sa jednog na drugi zanat nista ne nauci, kako je on dopao i koji posao u Micinoj kuci da zavrsi ne znam, a nemam koga ni da pitam, ali svide mu se i ostade, a i njoj i njenima isto. Oni su ga progurali i kao iskolovali, kupila mu ona klasu od ustedjenih penzija, i eto on zandar, velika stvar. E a zasto ja nju pamtim tako dobro, ni manje ni vise zbog usiju, a mozda i nausnica. I u poznoj starosti je imalo lepo lice,a u mladosti, video sam u spavacoj sobi slike sa sva tri vencenja, prava lepotica, samo jedan problem, usi... ogromne. Dok se kosa cesljala u tepeluk, usi su se pletenicom sakrivale kolko tolko, ali resice usiju ogromne, marama je vec verovatno resavala sve probleme, ali ja je pamtim sa pundjom, gde usi sevaju u svoj svojoj velicini. A te nausnice sa devet kupica od srebra, a u svaokoj kupici ne dijamant, nego brilijant, su sijale jace nego sunce, verovatno joj ih je prvi djuvegija i kupio tako raskosne da odvlace paznju sa usiju. Uvek ih je nosial, ali uvek, iako su te stare zene po starom vaspitanju skidale sav nakit, sem burmi, kada su u zalosti i Strasne sedmice, ona je i na Veliki Petak njih nosila. Medjutim ni te velike usi koje sam ja poredio sa Dambom, ni blistave nausnice, ni tri udaje nisu ono sto su nju u mom secanju izdvojile, e to sto je izdvaja su STANGLICE KRALJICE NATALIJE. ukusa tanke kore se ne secam, ali beli fil ko morska pena, a sladak, ma ne skladak savrsen ukus. E ona ih je spremala petkom za subotu,  ameni uvek davala okrajke, hvala joj. Zasto je ovaj recept iscezao ne znam, u Karadjordjevicko vreme se ocuvao iako je favorizovao Obrenovicevce, ali posle rata mozda zbog te rojalisticke komponente u nazivu, mada verovatnije zbog komplikovanog nacina pravljenja, a i ne postojanja svih originalnih sastojaka, jer je jos 60-ih iscezla poslednja delikatesna radnja u Beogradu. U svakom slucaju ove stanglice ostaju mit, naravno uz baba Micu.