E da kazemo koju rec o tome kako su se oblacile nase prababe i cukunbabe u Beogradskoj varosi o praznicima i drugim svetkovinama. Garderoba u to normalno vreme ne samo da je prikazivale stalez kome zena pripada vec i njeno bracno stanje, i starosnu dob. Kad bi devojka stasala "za u narod" sa 15-16 godina, bila je opremana u najbolju garderobu koju je kuca mogla da joj obezbedi, i tako napirlitana vodjena na korzo i nedeljom i praznikom u Crkvu, kao i na sabore. Sto se tice donjeg vesa u danasnjem smislu, pocetkom XX veka gace retko koja da je nosila, a ako je i nosila bile su duge do kolena od belog tankog platna, ukrasene na kraju nogavica cipkom, a oko sruka su se vezivale uckuren dok su pozadi iznad straznjice obavezno imale vezene inicijale. E ta koja je imala gace nosila je i neku vrstu strukirane majice na siroke bretele, ali te su bile teska manjina. VEcina zenske celjadi je nosila "konbinet" sto bi rekli kombinezon, domace izrade, a preko njega je obavezno isla bar jedna potsuknja. Duzina potsuknje je zavisila dal je devojka jos bilaodana skroz turskoj nosnji, jer je u tom slucaju nosila dimije, a preko dinija fistan, fistan je ono sto Zona zamfirova ima nas ebi, iz jednog dela duga suknja i neka vrsta jeleka, kojom su obuzdavane i isticane grudi. Medjutim vecinom se vec bilo preslo na suknje, i to ne obicne do poda, nego krinoline sa ziponom. Kako je zipon uvecavao volumen suknje, preko obicne potsuknje, nosena je tzv "svilena", ne uvek cela od svile, ali su mnogobrojni karneri na dnu bili svileni. Kad smo vec kod donje polovine zenskog telesa, da kazemo nesto i o carapama, bie su ili pamucne ili svilene, sitno strikane na posebnim masinama, kakve vise nigde ne postoje u Srbiji danas, koje su se pricvrscivale "strumflama" danasnjim podvezicama visoko iznad kolena, dakako da su carape bile iskljucivo bele. E a na nogama "stivlete", prve cipele sa debelom potpeticom, radjene po meri kod obucara, crne i lakovane, zbog njih su svilene potsuknje imale jos jedan dodatak. Od pozadi su sa unutrasnje strane karnera bile zasivne neke malecke cetkice, da stalno cetkaju cipeledok se devojka krece, te da cipele sijaju. I suknje, sto vise delova u njoj, tj. sto je komplikovaniji kroj, ona cenjenija, a ko je imao para i slep se obavezno sio uz suknju, te je mogla da ide i sa slepom i bez njega. Al pre nego sto obuce suknju, devojka je oblacila bluzu, belu od sto finijeg platna, sa dugnadma oko rucnih zglobova da ne landara kako se to govorilo. Bluza se doduse nije ni vieja, jer je preko nje na grudima ukrstana dugacka marama, poput danasnjih esarpa, samo mnogo lepsa i kvalitetnija od prvoklasne uvozne cupke. E onda se oblacila suknja, pa se oko struka povezivao sirok i dugacak svileni pojas sa resama, uglavnom na floralne motive, koji se zvao "bajader". I sada dolazimo do finalnog dela zensake gradske nosnje, cisto srpskog izuma, Libade, sa levkastim rukavima, strukirano, jedva da pokriva grudi, od svile coje ili somota, ukraseno u krug i na usecima na ledjima, kao i oko rukava srmenim ili svilenim gajtanom. Eeeeee, nije kraj, sad ono najvaznije "oglavlje", materijalno gledano najvredniji nakit je nosen naglevi. Kosa se plela u kiku i savijala oko glave, ana temenu se nosio "tepeluk", mali crveni fes bogato izvezen ohridskim biserom,a siromasnije su nosile samo crveni fesic sa svilenom crnom kicankom. Tepeluk je pricvrscivan na glavu iz kiku dugackim srebrnim iglama, na cijem kraju su se nalazili veliki komadi cilibara oblika zrna grozdja ili isto tako od srebra iskovane loptice. E a ako je udata nosila je sa spoljne strane kike, jer je sa unutrasnje u krugu bio tepeluk, "bares" traku od crnog somota ili svile valjkastog oblika, koja je kod bogatih bila jos izvezena biserom, a na sredini baresa iznad samog cela je na bares navlacen prsten, i to prvo verenicki a kasnije i udadbeni, da svi vide da je devojka bezecovana. Prsten je bio na tzv. kupice a u svakoj lomljeni dijamanti. E ali to nisu jedini dijamanti koje su nase prabake nosile ponosno na glavama, pravi ukras su bile "srpske grane" brosevi u obliku grane sa cvecem od srebra, zuto zlato se sem za burme nije koristilo, a tucak svakog cveta je bila upravo kupica ko na prstenu samo veca bogata lomljenim dijamantom, grane su se kacile na bares levo i desno od prstena i to bar po dve jedna od roditelja a jedna od djuvegijine familije, dobijala se pri veridbi. E sve to na glavi je bilo samo devojacko i niko joj nije mogao uzeti, u predbracnom ugovoru mog praded i prababe stoji da ako se rasturi brak a umedju vremenu se proda oglavlje :ima se Mirjani ispltiti 4000 dinara, koliko danas stoje dva para mladih volova. E kad smo kod nakita oko vrata su zvecali dukati usiveni na somotni traku ako su bili probuseni, ili okaceni na lanac ako su bili ubroseni, to je vec bio miraz kojim je mladozenja raspolagao, a dukati su bili mali i veliki, kovani u vreme Marije Tereziji i Franca Jozefa, mada se ima negde naci i neki Napoleondor. Kad bi skinula dukate, dobijala bi od muza dugacak zlatni, srebrni ili od korala lanac skoro do kolena koji se kacio o pojas ili iglom na grudi, sa medaljonom ili kod bogatih satom. E sad lepo iznesoh glamur koji je bud zasto u najvecoj neri rasprodan 45-6-7-e za projno brasno, vazno da se prezivelo i da su se sacuvale fotografije.