Ustao sam u pola 10, I imam sta da vidim. Za stolom u trpezariji sede I piju rakiju Dusan I Petar, ja ulazim u donjem delu trenerke, I beloj majici, neocesljan ko zarastao vinograd, a Dusan ustaje sav srecan I kaze : Sine! Jbt, balkanaci ma koliko sveta da je prosao, sin je sin. Moj odgovo je bio: Izvolite, na sta se Petar poluulizicki osmehnuo I rekao Dusanu: voli da se sali, vidis na tebe je. E tad jos pre nego sto je Petar poceo da vadi rezultat dnk test, skapirao sam da je on definitivno moj bioloski otac, ali nisam bio ushicen jer sam I dalje mislio da ce moj funkcionalan otac ostati Petar. Tada sam se I ja ne samo ocesljao nego I doveo u red po pitanju ponasanja I prestao da hejtujem, pricali smo civilizovano, I naravno obecao sam da cu sutra doci kod njega na rucak da upoznam familiju, ne porodicu, nego familiju, znao sam da ih ima vise, I dogovorili smo se da me sutra pokupi ispred meka na terazijama u 3, jer ja prvo jedem pa idem na zakazane obroke kod nepoznatih ljudi, u ovom slucaju makar to bio I moj otac.

Kako smo danas svi, hteli to da priznamo ili ne, oportunisi, I ja sam odmah po njegovo odlasku poceo vrlo prakticno da razmisljam kakvu ja korist mogu da imam od nvonastalih okolnosti, medjutim ispostavilo se da je  i mama, a najvise koristi defintivno dobio Petar.  Pojeo sam specijalni hamburger u meku, znaci bez dodataka, ali kada to kaze radnica na pultu osecam se kao dete sa specijalnim potrebama- tj. da prevedem na srpski retardiran, I naravno mek flari sa kit-ketom, naravno iznervirao se zbog nerealno malih porcija a jos nerealnije visokih cena, ali to je vec hronicno kod mene. I stojim kod autobuske stanice, kad parkira se crni x6 bmw dzip,naravno ne sa zatamljenim staklima jer je to zabranjeno valjada nekim novim zakonom, vidim u njemu svog bioloskog oca, otvaram vrata I sedam u dzip poput onih sponzorusa iz provincije koje sam uvek napljuvavao na faksu. Dusan sav ushicen jer je napokon ima dokaz da je potpuni muskarac, koji je pored tri cerke uspeo da napravi I sina, pa ce sad moci da zapusi usta svojim starim oratacima sa kojima se do skoro nije ni video jer se tek pre dve godine vratio u Srbiju, inace sad radi za mmf, mislim kao neki njihov pretstavnik, pregovara sa ovima na celu nase drzave, ma u svakom slucaju gleda svoju korist. I tako dok je pricao o svom poslu, stigosmo pred novu zgradu na Crvenom Krstu, ulazimo u podzemnu garazu, on parkira kola I prica kako je tu bila kuca koju je podigo njegov deda, moj pradeda, pa sad je tu zgrada, klasicna beogradska prica ovih godina, ne ulazimo u lift nego stepenicama se penjemo u prizemlje , zvoni na vrata stana broj jedan,automatski ih sam otvara I ulazi u stan I vice: Uki, Uki.. na sta stize odgovor: Napolju sam, iz salona izlazimo kroz staklena vrata napolje, na malu zapustenu travnatu povrsinu od oko jednog ara, na kojoj covek njegovih godina raspaljuje neki rostilji I Dusan mi kaze: ovo ti je stric Uki, moj mladji brat. Naravno da sam odgovorio: drago mi je, a onda odmah pitao jer ovo tvoja basta? Uki je rekao, mislim nase je ali nije basta, tacnije nekad je bila, a sada samo preduzimac nije uspeo da je iskoristi pa nam je ostala, a I mora da se sisa trava.. Naravno da ja kao zaljubljenik u biljke koje sam uvek gajio u raznim konvecionalnim I improvizovanim saksijama, dbijem ideju: ako se budem ponasao normalno, mozda mi daju da koristim ovo. Uki po prirodi pogubljen, insistira da probam nedopecenu pljeskvicu, ali tu uskace Dusan, prva korist od njega, kao moram prvo gore na rucak, pa cemo opet od njega.

Tako sam upoznao strica, e sad izlazimo iz stana I idemo to gore, ovaj put u lift, cevrti od 5 spratova. Izlazimo iz lifta, blind vrata, Dusan zvoni, otvara ih klasican tip napucane provincijalke: kosa skoro bela od preteranog farbanja u plavo, koza bakarne boje ko da se kupala u plavom kamenu, puder spaklom da skidas, vestacka plava sociva u ocima ispod kojih I prirodne braon zenice ... a o garderobi cu precutati kao I jos sto sta, Dusan kaze: ovo ti je starija sestra Ana, mene prodje jeza ona me zamaza karminom, kao fol poljubac sestrinske ljubavi.  Idemo kroz hodniki dolazimo do vrata od trpezarije koja su ispred nas dok su levo neke stepenice za gore. U trpezariji jos postavlja sto zaista prelepa mlada zena, blagorodnog izraza lica, zaista jedino joj taj izraz odgovara, a I takve duse definitivno sam se uverio. To je njegova prva zakonita supruga Nela, koja je sada treci mesec trudnoce. Levo od trpezarije je kuhinja, a desno dnevna soba, sve je to u stvari jedna velika prostorija, samo namestaj u datom delu joj daje funkcije kuhinje , trpezarije ili dnevne sobe.

Kao sto I sam znam a I kao sto vidim prema broju postavljenih tanjira, dve moje da kazem sestre nedostaju, pa sam vrlo uctivo pitao sta je sa njima, I tada sam saznao da su one jednojajcane bliznakinje da imaju 16 godina, da idu u prvu beogradsku ,kao I vec sada nas pradeda I deda I otac sto su isli,  ali da ih boli zub, tj. jednu ali obe trpe bol, pa su otisle kod zubara da vide koja ima problem I da ga rese. Moja nova porodica me je ljubazno pitala da li bi bio problem da ih sacekamo shodno mojim obavezama, kako nisam imao nikakve obaveze rekao sam da je ok I posto sam znao da mogu da radim sta hocu, pitao sam da sidjemo do Ukija dok one ne dodju, mene tada uki uopste iskreno nije zanimao vec njegova basta. Odmah smo sisli Dusan I ja, pravo sam otisao u bastu da odmerim njen potencijal, a tamo sa Ukijem jos jedan tip jede njegove pljeskavice. Odmah sam upoznao Branka, po pogledu Dusan je video da ocekujem objasnjenje o stepenu krvnog srotstva, ali se Dusan nasmesio I rekao: Ukijev najbolji drug jos iz prvog razreda osnovne, nerazdvojni su. Taj komad placa je tada meni delovao vrlo izazovno, tu se moglo svasta  zasaditi, cak sam u sekundi isplanirao uzgoj organske hrane za svoje potrebe, do cega naravno nije doslo.

Iako je manje vise sve bilo vise neo ok, u trenuku sam se tako smorio da mi se nije disalo vise, tek tad sam postao svestan da je mama otisla daleko daleko i da je necu skoro videti, a da u moj zivot ulaze munjevitom brzinom sve neki novi I novi ljudi, a da Petar ni sam vise ne znam sta mi dodje, niti kakav je nas odnos, hteo sam da izmislim neki poziv ili razlog I da odmah odem, ali sam se ipak iskontrolisao, iskulirao los trip, I vratio gore na rucak, zbog koga sam I dosao. Tik pre nas su se vratile bliznakinje, apsolutno identicne, pa I imena su im odudarala samo u pocetnim slovima: Mina I Nina, Mina je valjda starija koji minut, to nikako da se ustanovi.

Rucak je zavrsen, ljubazno sam se pozdravio sa svima, I kako sam zog loseg tripa ostavio utisak cutljive osobe, niko nije provalio koliko volim ustvari da brbljam. Dusan me je odvezao kuci I u povratku istrcao iz kola do poslovnice telenora gde mu je neki ortak sef, I kada je usao u kola dao mi kesu kao njegov poklon, u kesi je bio tablet Samsungov koji je isao uz super paket sa neogranicenim iternetom, kao Dusanov mali poklon meni, nisam odglumio odusevljenje, ali sam bio ljubazan, kakva rec-ljubazan kao da  sam salterusa u posti, u svakom slucaju hvala mu na poklonu. Lepo smo se pozdravili I ja otisao uz stepenica ka stanu. Petar I Milena su vec bili u njegovoj sobi, ja sam otisao u svoju, inace mama je sa njim podelila stan po pola pre odlaska u Svecku, tako da sam ja svoj na svome.

Iscrpljen I preumoran,ne smo zbog danasnjih upoznavanja nego I zbog toga jer me je stigla zakasnela reakcija maminog odlaska, samo sam legao I zaspao, a da nisam otisao ni na face , I da tog dana nisam ima cak ni jedan twitt, pa procenite po tome ozbiljnost situacije.