IRMOLOGION

Ocigledno je da kao sto I primecujete Petra uopste skoro ni ne spominjem, Inace ni u normalnim okolnostima nismo bili previse prisni, on je bio ili na poslu ili sa “prijateljima”, ponekad zaista sa prijateljima, ali u vecini slucajeva ako cemo iskreno po srpski- u svaleraciji. I da se Dusan nije pojavio nista se mi ne bi vise vidjali, cak smo I jedva cekali da mama ode, pa da svako radi sta hoce, sto se sada I bukvalno desava. Inace mama se redovno javlja, naravno preko skype-a jer joj je to besplatno. I vec je upala u standardnu nordijsku kolotecinu. Sve je lepo, svi su fini… pa samo onda samoubistvo. Mislim na nordijce, ta se vala nikada nece ubiti, voli ona zivot, ali svako put sve extra, jedino joj ja strcim u zivotu, I narusavam taj sklad, I to naveliko, jer napustam faks. A da poceh sa Petrom, njemu I Mileni extra, a I meni, sad tek kad zna da nema neke obaveze prema meni, a zna da sam materijalno zbrinut, a ni ne zna da kuva, tako da o hrani ne brine, skoro ni da ne komunicirama. Naravno zato o svemu prica sa Dusanom, pa mi onda Dusan prenosi segmente Petrovog zivota, kao da zivim sa njim a ne Petrom. Ukratko- sloboda takvih razmera, da nisam ni pretpostavljao da ce me to snaci u zivotu.

Do Zemuna smo dosli busom, pa se peske popeli do groblja, slucajno smo naisli na vrlo ljubaznog grobara, koji nam je odmah pokazao gde je taj jevrejski deo groblja. Na samom pocetku jevrejskog groblja je sedala grupa momaka, ocikedno pobornika neke nonacisticke frakcije, ciji su okupljeni clanovi u okviru svog kruzoka konzumirali marihuana iliti duvali. Pogledali su nas kako nismo cigani,a I hvala bogu ne dovoljno urbani pa da izgledamo kao gay-evi, samo su skrenuli pogled sa nas I nastavili da, da upotrebim jos jedan novi izraz, da vare.  Zapanjujuce je koliko je groblje dobro ocuvano , shodno tome da je Zemun bio deo NDH, I koliko su Jevreji pre rata bili emancipovani jer je vecina spomenika ispisana cirilicnim ili latinicnim pismo, pored razume se jevrejskog teksta, pretpostavljam molitvene sadrzine. Jedino sto nedostaje ovom groblju je ono sto smo otkrili na Jevrejskom groblju preko puta Novog groblja, a to je Geniza, ako dobro pamtim, grobnica starih knjiga. Tu jevreji svoje verske knjige kad dotraju sahrane, a ne bacaju ih kao mi nase svete knjige I ione po kontejnerima, pa ih onda cigani bud zasto prodaju na Kalenicu ili Bajlonku.

Vec se smrkavalo kada smo se vracali u grad, kako sam zaboravio mobilni u sobi, kad sam stigao u stan video sam 3 propustena Dusanova poziva, a I sms sadrzine, javi se kad mozes. Javio sma se naravno. Pozvao me je da  sa njima odim na jednodnevni izlet u Bukurest u subotu, iako nikada nisam bio u Rumuniji niti me je ta zemlja ikad privlacila, pristao sam jer mi je Dusan u razgovoru pomenu neki Julius soping mol u kome ima kaze svega.  Dok smo razgovarali na fiksni, jer Dusan kao pravi posinovljeni zapadnjak, iako ima para racionalno ih trosi, za razliku od nas koji rasipamo I ono sto nemamo, dobio sam sms od Urosa, druga iz gimnazije, da svratim do njega jer mu je rodjendan. Kao fora zahvaljujemi na lepim cestitkama, a ja mu uopste ni nisam cestitao, sto je za mene uobicajena stvar, pa mi niko ne uzima za zlo, cifre bilo u vidu broja telefona, datuma, pin koda ili ikako drugacije ne pamtim , ali ama bas nikako.

Brze bolje sam navukao nesto pristojno na sebe, I poceo da tumaram po sobi u trazenju nekog poklona za Urosa, I Bogu hvala pronasao novi usb stick u obliku kockice leda koji sam I ja dobio pre nekog vremena od nekog maminog brata koji zivi u MInhenu, priznacete kao vrlo velikodusan poklon, vrednosti dva evra mozda, ali bar mi je sada posluzio super. Rodjendan klasicno smaranje, nit pijem nit duvam pa ne moram da se zavlacim po tudjim stanovima, ukratko za dzabe sam dolazio, cak sam morao I da pijem toksicnu beogradsku cesmovacu jer nicega bezalkoholnog sem ferija za pranje sudova u tecnom agregatnom stanju u tom trenutku kod Urosa na gajbi nije bilo.

Vrhunac je bio kada sam krenuo kuci I otkrio da sam zaboravio kljuc. Dosao sam do stana I zvonio na interfon ali od Petra ni glasa, onda sma ga jedno 40 puta besomucno zvao na fiksni opa na mobilni I tako u krug, ali se nije javljao. Bilo je oko pola jedan, I bio sam ljut kao osica. Tada sam tako iznerviran ne znajuci koga da cimam da prespavam kod njega, se setio da imam oca, I pozvao Dusana. Jeste kasno, al ako si otac pokazi se, nisam imao vise respekta ni za sta. Posle petog zvona se sav usplahiren javio, I pitao sta mi se dogodilo.

Ukratko, rzinom 100 na sat sam mu sve objasnio, a sevao sam kao munja, jer sam inace jako gord, I ovo me pogodilo jako, a nisam u trenutku ni posmislio das am ja kriv za sve jer sam ja taj koji je zaboravio kljuc, MEni je naravno uvek kriv neko drugi, jer me je mama naucila da sam savrsen. Dusan me je tada prvi put video ljutog, I sa razlogom se uplasio, nije ni pitao da li mi treba prevoz ili mi predlagao da uzmem taksi, vec je odmah doleteo I pokupio me. Eto kako samdrugu noc, samo sada bez tableta, znaci u polumedijskoj blokadi proveo noc kod mog oca u stanu.

Stan je extra, a I zvucna izolacija u njemu, tek sam se probudio oko 9 I skapirao da mi je vec pocelo predavanje, I skocio sam sav obuzet nekom zurbom, I samo mi je sinulo u glavu, pa ti napustas faks briga te za predavanje, iskuliraj. Vratio se u krevet I uzeo tablet, zaglupljivao se na netu I dok nisam osetio glad, I onda krenuo da izalazim iz sobe, pored samrtne tisane na vratima mi je bio zalepljen papiric sa porukom: Dorucak kod Ukija. Kako u stanu nije bilo nikoga, a brava se auomatski zakljucava, navukao sam na sebe svu garderobu uzeo tablet cija je baterija bila na izdisaju, I krenuo liftom u prizemlje. Zvonio sam kod Ukija, Mina ili Nina, ali ipak mislim da je bila Mina mi je otvorila vrata I rekle da ulazim uvek slobodno bez kuckanja ili zvonceta. Usao sam u njegovu kuhinju koja je ujedno I trpezarija I video ukjucujuci I sebe svu Dusanovu decu na okupu. Videvsi Ukija sa keceljom kako poput visprene domacice vija po kuhinji I oko stola, skapirao sam da on u stvari vodi racuna o svima poput neke guvernante, I tek tad mi je palo napamet da ga uopste pitam cime se bavi, sta je zavrsio itd, ali sada bi to bilo definitivno neumesno, mozda je covek zavrsio molekularnu biologiju, a sada definitivno pa tacnije receno radi kao kucepazitlj-ka.

Ostao sam na tom dorucku, kao da kuci nema sta da jedem, bilo je pa isuvise fino, svi su se nesto kao ustrucavali, rekao sam da moram da idem, I Uki mi je dao 1000 din. rekavsi da ih je Dusan ostavio meni za taksi jer je jos u pola osam otisao na neki sastanak, I trazio je moj broj da mozemo da se cujemo, naravno prvo sam je uzeo njegov pa ga cimnuo, jer mi se kao cini da je tako za mene lakse kad je u pitanju razmena brojeva, rekao sam svima cao I otisao.

 Hiljadarku sam odmah gurnuo u dzep kraj telefona, kako da necu da finansiram taksiste, seo na trolu i krenuo ka faksu, jos dok sam izlazio iz stana dao sam sebi zadatak da moram da danas odlucim koji faks cu da upisem. E to je jako tesko jer me po prirodi zanima svasta, a cime bi se bavio ozbiljno? Odgovor je : nicim, a pogotovo ne sociologijom. Trolom sam stigao do studentskog trga, jer negde sam morao da ubijem vreme , ipak nisam hteo da Petru upadam u stan I dag a prekidam usred posla. Kada sam promislio o svemu sto se nudi u te dve bratske zgrade koje se oslanjaju jedna na drugu samo sam mahnuo ruko I rekoa NEEE, pogledao sam na telefon I video da mogu da stignem na drugo predavanje I resio da ipak odem, ipak ja kao propali sociolog u pokusaju, bar zbog svoje socijalizacije logicno pre treba da budem sa drugim ljudima makar I na predavanju, umesto das am tumaram gradom.

Mogu sa radoscu da kazem da mi je na svim kasnijim predavanjima na kojima sam bio bilo extra jer mi je dominantna misao bila, ja vise nisam deo ove price I idem punih dzepova srece, a vi ostajete ovde, da se bavite modifikovanim primenjenim marksizmom.

Medicina u startu otpada,em je tezak , em se covek nagleda svakakve muke, a ja ipak volim da malo idealizujem stvarnost.  Veterina tek ni ne ulazi u izbor, em me ne zanima, veliki sam pobornik Kreacionizma naspram Darvinovog evolucionizma, a najvise od svega ne bi ni mogao da zamislim da se srecem sa Anamo na faksu, ne svakodnevni blam tog obima mi ne trebaju definitivno. Ekonomija me odmah asocira na Dusana, a to na taj nesretno mmf, los sam Srbin I nikakav patriota, ali da se potkrada nasa vec opljackana zemlja, e to ne mogu da opravdam nikako, a I da me zamina gomila brojki upisao bih matematiku, I tako bar malo razvio svoju inteligenciju, zaglupljivanje na ekonomije takodje otpada … I evo kraj predavanja. Cimnem dekija on zavrsio sve za danas na faksu, iako ja imam jos jedno predavanje, dogovorim se sa njim da malo izblejimo po gradu.

Deki rece da bi trebao da svrati do Muzeja primenjene umetnosti da pogleda izlozbu “Kutija, Kutijica”, kako volim primenjenu umetnost, a ime mi  se svidelo odmah sam mu predlozio da idemo pravac tamo, pa cemo posle videti za dalje, I otisli smo. Prvo smo po obicaju iskukali da udjemo z adz, I onda se odusevili ogromnim brojem atik rucno izradjenih kutija za svakojake namene od najrazlicitijih svakodnevnih I plemenitih materijala, I u najrazlicitijim ehnikama. Definitivno je najveci broj bio kutija za duvan, a meni pored njih sto bih mogao da izdvojim su za oko najvise zapale jos dve. Takodje porocnog sadrzaja; jedna za karte, a druga eantasticna raskosno barokna sa staklarijom za zestoka pica. Izlozba me je odusevila. Pa smo nastavili do Konaka knjeginje Ljubice, tu voli stalno da dolazim, kad smo vec bili u muzejskom raspolozenju. POSLE SMO SAMO PRESLI ULICU I SELI U ZNAK PITANJA NA PO JEDNU KAFU, u tom jos uvek ne unistenom istinskom delu starog Beograda. Dok smo pili kafu rekao sam Dekiju da napustam Sociologiju, on se zagrcnuo I sa najvecom paznjom I brigom me pogledao I rekao ma daj, ne dozvoli da ti porodicni lomovi unoste zivot. Na to am se ja grohotom nasmejao, molio ga za oprostaj sto se smejam njegovoj iskrenoj brizi, I jedva uspeo da mukazem das u mi ti lomovi I pomogli da shvatim das am na Sociologiju zalutao. On je bio blago u stanju soka, I pito pa sta ces sad. Rekao sam: jos ne znam, iako se videlo da mu takvo moje ponasenje nije jasno ipak se suzdrzao I rekao: ok. Pre zavrsetka kafe me je pitao da li bih sutra isao sa njim I jos nekim njegovim likovima na zemunsko groblje, tacnije na jevrejski deo zemunskog groblja. Odgovor je naravno bio: obavezno, kada krecemo I kako?

Stan je extra, a I zvucna izolacija u njemu, tek sam se probudio oko 9 I skapirao da mi je vec pocelo predavanje, I skocio sam sav obuzet nekom zurbom, I samo mi je sinulo u glavu, pa ti napustas faks briga te za predavanje, iskuliraj. Vratio se u krevet I uzeo tablet, zaglupljivao se na netu I dok nisam osetio glad, I onda krenuo da izalazim iz sobe, pored samrtne tisane na vratima mi je bio zalepljen papiric sa porukom: Dorucak kod Ukija. Kako u stanu nije bilo nikoga, a brava se auomatski zakljucava, navukao sam na sebe svu garderobu uzeo tablet cija je baterija bila na izdisaju, I krenuo liftom u prizemlje. Zvonio sam kod Ukija, Mina ili Nina, ali ipak mislim da je bila Mina mi je otvorila vrata I rekle da ulazim uvek slobodno bez kuckanja ili zvonceta. Usao sam u njegovu kuhinju koja je ujedno I trpezarija I video ukjucujuci I sebe svu Dusanovu decu na okupu. Videvsi Ukija sa keceljom kako poput visprene domacice vija po kuhinji I oko stola, skapirao sam da on u stvari vodi racuna o svima poput neke guvernante, I tek tad mi je palo napamet da ga uopste pitam cime se bavi, sta je zavrsio itd, ali sada bi to bilo definitivno neumesno, mozda je covek zavrsio molekularnu biologiju, a sada definitivno pa tacnije receno radi kao kucepazitlj-ka.

Ostao sam na tom dorucku, kao da kuci nema sta da jedem, bilo je pa isuvise fino, svi su se nesto kao ustrucavali, rekao sam da moram da idem, I Uki mi je dao 1000 din. rekavsi da ih je Dusan ostavio meni za taksi jer je jos u pola osam otisao na neki sastanak, I trazio je moj broj da mozemo da se cujemo, naravno prvo sam je uzeo njegov pa ga cimnuo, jer mi se kao cini da je tako za mene lakse kad je u pitanju razmena brojeva, rekao sam svima cao I otisao.

 Hiljadarku sam odmah gurnuo u dzep kraj telefona, kako da necu da finansiram taksiste, seo na trolu i krenuo ka faksu, jos dok sam izlazio iz stana dao sam sebi zadatak da moram da danas odlucim koji faks cu da upisem. E to je jako tesko jer me po prirodi zanima svasta, a cime bi se bavio ozbiljno? Odgovor je : nicim, a pogotovo ne sociologijom. Trolom sam stigao do studentskog trga, jer negde sam morao da ubijem vreme , ipak nisam hteo da Petru upadam u stan I dag a prekidam usred posla. Kada sam promislio o svemu sto se nudi u te dve bratske zgrade koje se oslanjaju jedna na drugu samo sam mahnuo ruko I rekoa NEEE, pogledao sam na telefon I video da mogu da stignem na drugo predavanje I resio da ipak odem, ipak ja kao propali sociolog u pokusaju, bar zbog svoje socijalizacije logicno pre treba da budem sa drugim ljudima makar I na predavanju, umesto das am tumaram gradom.

Mogu sa radoscu da kazem da mi je na svim kasnijim predavanjima na kojima sam bio bilo extra jer mi je dominantna misao bila, ja vise nisam deo ove price I idem punih dzepova srece, a vi ostajete ovde, da se bavite modifikovanim primenjenim marksizmom.

Medicina u startu otpada,em je tezak , em se covek nagleda svakakve muke, a ja ipak volim da malo idealizujem stvarnost.  Veterina tek ni ne ulazi u izbor, em me ne zanima, veliki sam pobornik Kreacionizma naspram Darvinovog evolucionizma, a najvise od svega ne bi ni mogao da zamislim da se srecem sa Anamo na faksu, ne svakodnevni blam tog obima mi ne trebaju definitivno. Ekonomija me odmah asocira na Dusana, a to na taj nesretno mmf, los sam Srbin I nikakav patriota, ali da se potkrada nasa vec opljackana zemlja, e to ne mogu da opravdam nikako, a I da me zamina gomila brojki upisao bih matematiku, I tako bar malo razvio svoju inteligenciju, zaglupljivanje na ekonomije takodje otpada … I evo kraj predavanja. Cimnem dekija on zavrsio sve za danas na faksu, iako ja imam jos jedno predavanje, dogovorim se sa njim da malo izblejimo po gradu.

Deki rece da bi trebao da svrati do Muzeja primenjene umetnosti da pogleda izlozbu “Kutija, Kutijica”, kako volim primenjenu umetnost, a ime mi  se svidelo odmah sam mu predlozio da idemo pravac tamo, pa cemo posle videti za dalje, I otisli smo. Prvo smo po obicaju iskukali da udjemo z adz, I onda se odusevili ogromnim brojem atik rucno izradjenih kutija za svakojake namene od najrazlicitijih svakodnevnih I plemenitih materijala, I u najrazlicitijim ehnikama. Definitivno je najveci broj bio kutija za duvan, a meni pored njih sto bih mogao da izdvojim su za oko najvise zapale jos dve. Takodje porocnog sadrzaja; jedna za karte, a druga eantasticna raskosno barokna sa staklarijom za zestoka pica. Izlozba me je odusevila. Pa smo nastavili do Konaka knjeginje Ljubice, tu voli stalno da dolazim, kad smo vec bili u muzejskom raspolozenju. POSLE SMO SAMO PRESLI ULICU I SELI U ZNAK PITANJA NA PO JEDNU KAFU, u tom jos uvek ne unistenom istinskom delu starog Beograda. Dok smo pili kafu rekao sam Dekiju da napustam Sociologiju, on se zagrcnuo I sa najvecom paznjom I brigom me pogledao I rekao ma daj, ne dozvoli da ti porodicni lomovi unoste zivot. Na to am se ja grohotom nasmejao, molio ga za oprostaj sto se smejam njegovoj iskrenoj brizi, I jedva uspeo da mukazem das u mi ti lomovi I pomogli da shvatim das am na Sociologiju zalutao. On je bio blago u stanju soka, I pito pa sta ces sad. Rekao sam: jos ne znam, iako se videlo da mu takvo moje ponasenje nije jasno ipak se suzdrzao I rekao: ok. Pre zavrsetka kafe me je pitao da li bih sutra isao sa njim I jos nekim njegovim likovima na zemunsko groblje, tacnije na jevrejski deo zemunskog groblja. Odgovor je naravno bio: obavezno, kada krecemo I kako?