Vanilice, danas skoro prezren kolac, a nekada vrhunac poslasticarskih sposobnosti, ili kako se to govorilo jos jedna u nizu nobles stvari. Kako god, cim se probudim sredom prvo mi napamet padnu vanilice, zasto bas vanilice? Tato sto je sreda dan kada su se one ,dok je moja prababa vodila nasu kucu i pokojnica bila ziva, obavezno pravile. Nije to bilo tek bilo kakvo pravljenje kao bilo kog drugog kolaca, ceo dan je bio posvecen njima, jer je etvrtak bio dan primanja u nasoj kuci. Dok je jos postojalo koliko toliko gradjanskog vaspitanja ne samo da se bez najave nije islo ni kod svojih najblizih, a kamoli kod prijatelje. Kao sto rekoh pored najavljivanja, znao se i dan kada je koja gospodja primala posete i otvarala vrata svog salona za goste. E taj dan je u nasoj kuci jos od vencanja pradede i prababe bio cetvrtak, i do same njene smrti par preostalih njenih prijatejica su to postovale, a i ona je postovala takodje raspored primanja u njihovim kucama. Ne samo da je svaka polovina testa za vanilice morala biti u nanometar identicna, vec su i polovine morale biti zalepljene sa tacno istom kolicinom dzema, pri cemu je i zdem bio posebne gustine, jer da se pri uzimanju vanilice u ruku poremeti struktura i dzem pocne da izlazi sa strane, e to bi bilo skandalozno. Sve je ovo bilo naravno zbog pomenutih prijateljica pred kojima se nivo morao drzati po svaku cenu. Ali i sve prijateljice nisu bile iste, kada je dolazila gospodja Marija, zena pokojnog trgovca Pavla, vanilice su sluzene iz desertnog seta od rucnog slikanog Majsen porcelana, a za ostale je uvek prolazila i Bavaria. E a kako ti desertni setovi izgledaju ni nalik danasnjim, postojale su dve vrste jedan od okrugle tacne na kojoj su aranzirane vanilice( sama tacne nije veca od danasnjih malih tanjirica na kojima se sluzi po parce torte) i sest malih tanjirica(koji su malo veci od danceta case od dva decilitra); druga vrsta sta sadrzi naravno iste velicine sest tanjirica, a u mesto tacne, cinijicu ne vecu od onih oje se koriste za puding. Pitate se pa zar nije sramota posluziti nekoga sa tako malo vanilica, jer ni na tacnu ni na cinijicu ne moze stati vise od 12, maksimum 15 vanilica, a to treba podeliti na 6 tanjirica, tacinije osoba. Nije sramota, cak sta vise to je potpuno po bontonu. Kao mali sam strogo ucen tome cime suse one i vldale. U gostima, ali kao dete ne svude vec samo kod najblizih, a za odrasle ovo vazi svuda: kada domacica posluzi vanilice obavezno uzeti po jednu, jer bi odbijanje bilo uvreda nad uvredama. Po bontonu domacica jos dva puta sluzi goste kolacima, drugi put takodje uzima svako, kako bi dao kompliment domacici jer su mu se kolaci mnogo svideli. A treci put ne uzima niko, jer bi to bilo odvec nevaspitano, pravo prezderavanje. I da se vratim na ono deca uzimaju dva puta samo kod najblizih, sta je kod drugih u gostima, ne uzimaju uopsete!